Android telefon sa Ubuntu temom

Malo sam se poigrao ovih dana. Pokušao sam da moj android telefon „prepakujem“ u Ubuntu boje. 🙂

U pitanju je LG Optimus L9 P760, i za sada najbitniji info su podaci o ekranu: 4.7″ sa rezolucijom QHD 960×540. Ovo napominjem jer zaista ne znam kako će sve ovo izgledati na ekranima manje rezolucije.

Pa idemo redom.

Prvo instaliramo Buzz Launcher, pomoću koga možemo podesiti željenu temu, i to tako što posle instalacije, iz samog programa već skinemo predefinisanu temu, koju ćemo posle doraditi po našem nahođenju. Generalno, mogli bi to raditi i „od nule“, ali ovako je brže. 😉

Ja sam kao polaznu osnovu odabrao sledeći paket teme (ima ih još, naravno, pa prelistajte malo ponuđeno, možda nađete i interesantnije rešenje): Craig Tuttle | Ubuntu Touch.

Nakon inicijalne instalacije i podešavanja, sledeće što nam treba je ekran za zaključavanje: Ubuntu Locksreen. Veoma lepo rešenje, moram priznati, sa još nekim opcijama, kao što je prikaz prpouštenih poziva, primljenih poruka ili bilo kojih drugih obaveštenja. Ostala obaveštenja, tj. ona koja želite da se pojavljuju, možete podestiti u podešavanjima programa.

Cuvar ekrana

Ubuntu Lockscreen – čuvar ekrana

Ekran se zaključava nakon postavljenog vremena automatski, a otključava porevlačenjem sa desna na levo.

Naravno, dobra pozadina za telefon je potrebna, i ako je već Buzz tema postavila standardnu pozadinu, meni se ova opcija više sviđa: Ubuntu Live Wallpaper Beta.

Pocetna

Ubuntu Live Wallpaper – sat i datum na početnom ekranu

Pocetna 2

Ubuntu Live Wallpaper – izmena funkcije

Pocetna 3

Ubuntu Live Wallpaper – baterija

Ovde su prikazana 3 ekrana: ako dva puta kliknemo na ekran pojaviće se izbor da li želite da bude prikazan sat sa datumom ili stanje baterije.

I na kraju, da bi sve bilo na svom mestu, poteban nam je i sajdbar: Glovebox.

Slajder

Ubuntu sidebar – Glovebox

Ubuntu sajdbar se dobija kratkim prevlačenjem prstom sa leva na desno pored sam eivice ekrana. progrme na njemu možete sami postaviti po želji i potrebama. Naravno, u podešavanjima već postoji predefinisana Ubuntu tema.

Možda ne bi trebalo posebno da napominjem, ali svi ovi programi mogu da se detaljno podešavaju po nahođenju, te ako nakon istalacije ne dobijete baš ovakav izgled, slobodno se malo poigrajte sa podešavanjima. Uostalom, to to je način na koji sam i ja dobio tačno željeni izgled. Baš po mom ukusu.

Inače, nakon podešavanja, postavio sam nekoliko ekrana na kojima su widžeti i prečice programa koje ja koristim najčešće. Takođe, ukinuo sam gornji bar koji je standardan za android telefone, ali prostim prevlačenjem prsta odozgo na dole, on je tu, na raspolaganju.

Bar meni

Gornji Android bar

Kako se posle instalacije Buzz Launchera hardverskom dugmetu na telefonu ne ulazi više u spisak sa aplikacijama na telefonu, već se otvara meni sa podešavanjima, moram napomenuti da se spisak aplikacija dobija prevlačenjem prsta odozdo na gore na bilo kom ekranu ili preko softverskom tastera koji se nalazi na osnovnom, početnom ekranu.

Programi

Spisak programa

Evo kako izgedaju ostali ekrani (osim počentog, osnovnog, njega smo već prikazali):

Planiranje

Vreme i podsetnik

Muzika

Ekran sa audio plejerom

Socijalno

Ekran sa Twitter vidžetom

Programi odabrani

Lista najčešće korišćenih programa

Što se tiče vidžeta koje sam koristio, ovo je moj izbor, ali vas on ne ograničava da koristite one programe i vidžete koje ste i do sada koristili, kako bi vam rad bio što udobniji.

Ovaj mali eksperiment je, nadam se, uspeo i da će vam se dopasti. 🙂

Logcheck ili… kako se izboriti sa logovima

Neki se možda sećaju ovog teksta, pre jedno 2 godine (i malo više) napiso sam ga za jedan od brojeva Gnuzilla, konkretno br. 37 – maj 2008. godine, pa sam rešio da malo sredim i osvežim tekst i postavim ovde.

Pa da krenemo…

Morate da pregledate hrpu logova i nađete šta nije u redu? Može to, naravno, i brže i drugačije. A nije ni teško. 😉

Koliko ste se puta našli u navedenoj situaciji: morate da pretražite logove sistema za nekom specifičnom greškom ili jednostavno da proverite da li je sve u redu, ali Vas pomisao na to baš i ne oduševljava? Verujem da se svi mi nađemo u toj situaciji pre ili kasnije. Sreća je pa možemo sebi da olakšamo posao uz pomoć jednog malog programa po imenu Logcheck.
Zadatak ovog programa je da filtira logove , sumira ih i prikaže samo one delove koji trenutno zavređuju pažnju, preuzimajući na sebe dosadniji deo posla. Nakon obavljenog sumiranja, Logcheck će uredno poslati e-mail na vaš lokalni nalog. Program se može instalirati kako na servere, tako i na desktop računare.

Instalacija i podešavanje

Instalirajte program na sledeći način:

# sudo apt-get install logcheck

kao i njegovu bazu sa već pripremljenim filterima:

# sudo apt-get install logcheck-database

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj

kao i paket:

# sudo apt-get install syslog-summary

koji treba da odradi sumiranje logova.
Sve ovo, naravno, na desktop računarima, može se obaviti i iz Synaptica.

Podešavanje Logcheck je lako. Sama konfiguracija se svodi na pravilan odabir nivoa filtriranja, pa pripazite da logovi ne zatrpaju vaše prijemno sanduče u poštanskom klijentu. Omogućena su 3 nivoa filtriranja:

1. Paranoid (ovaj nivo će poslati bukvalno skoro sve logove u izveštaj, pa je jedino preporučljiv za usko specijalizovane računare, kao što je Firewall, koji imaju mali broj pokrenutih procesa)
2. Server (verovatno najbolji izbor koji će izveštaj staviti samo najbitnije promene iz logova)
3. Workstation (preporučljiv za deskop i manje opterećene računare, jer će pokazati samo krajnje kritične stavke iz logova)

Nakon instalacije, otvorite vašim omiljenim editorom konfiguracioni dokument Logchecka da bi izvršili podešavanje:

# sudo gedit /etc/logcheck/logcheck.conf

i naći i izmeniti sledeće stavke:

REPORTLEVEL=“server“

(Odabrali smo u ovom slučaju Server kao nivo filtriranja.)

SENDMAILTO=“user@ubuntu“

(Ovde unosimo korisničko ime, u našem slučaju to je user, kao i ime računara, ovde je to ubuntu. Kod servera može i na ovakav način, ali je dovoljno i staviti samo root)

Nakon ovih izmena, sačuvaćemo dokument.
Posle inicijalnog podešavanja, Logcheck će na osnovu podešavanja spremiti izveštaj koji će biti poslat na lokalni poštanski nalog. Novi izveštaj će podrazumevano stizati svakog sata, kao i pri startovanju ili ponovnom pokretanju računara.

Pa da pročitamo poštu….

Kao što je napomenuto, izveštaj se šalje na lokalni poštanski nalog, koji se nalazi u /var/mail pod imenom korisnika sistema. U ovom slušaju, putanja bi bila /var/mail/user. U slučaju da ne postoji dokument user, treba ga napraviti:

# sudo touch /var/mail/user

Zatim, da ne bi čekali da se Logcheck regularno odradi posao i pošalje prvi izveštaj, možemo to uraditi ovako:

# sudo su -s /bin/bash -c „nice -n10 /usr/sbin/logcheck“ logcheck

Nakon ovoga, možemo napokon videti rezultate i to na dva primera: preko konzolnog bsd-mailx programa i preko Evolution poštanskog klijenta. Naravno, možete koristiti bilo koji drugi poštanski klijent po Vašem izboru.
Da prvo instaliramo bsd-mailx (inače, nekada je bio mailx, ali je zamenjen sa bsd-mailx) koji će zgodno doći na serveru:

# sudo apt-get install bsd-mailx

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj. Takođe, možete instalirati i malo napredniji klijent Heirloom mailx:
# sudo apt-get install heirloom-mailx

a nakon ovoga, možemo pročitati naš izveštaj:

# mail

###NAPOMENA: inače, ako želite da pogledate logove nekog drugog korisnika, a ne ulogovanog, onda ide i svič -u i ime

# mail -u user

###NAPOMENA: slično i za  Heirloom mailx

# heirloom-mailx -u user

Što se tiče Evolution, njega podešavamo na sledeći način (ali pre svega proverite ovlašćenja nad /var/mail/user, morate imati pravo pisanja i čitanja). Otvorite Evolution i preko opcije Edit otvorite Preferences. Izaberete Mail Accounts, opcija Add i podesite sledeće:
E-mail address:  user@ubuntu
Receiving Email:
-Server type: Local delivery
-Configuration: /var/mail/user
Sending Email:
-Server type: Sendmail
Dajte neko smisleno ime za nalog i to je to.
Uživajte.

Korisna adresa:

http://logcheck.org/

Ikonice na .deb paketima

Evo male igrarije: ako ne želite da vam ikonice .deb paketa budu monotone (nezavisno koji paket ikonica ste stavili) i da čak i vizuelno vidite šta je u pitanju, možete iskoristiti mali trik:

instairajte paket Debthumbnailer.

Dakle, u mom sličaju, i ako koristim set ikonica Gartoon redux, ikone .deb paketa izgledaju uvek isto:

te sam poželeo da malo „začinim“ stvar: instalirao sam prethodno pomenuti paket.

Instalaciju možete obaviti iz PPA, na sledeći način:

sudo add-apt-repository ppa:deb-thumbnailer-team/ppa

sudo apt-get update

sudo pat-get install deb-thumbnailer

(NAPOMENA: PPA još uvek ne važi za Maverick, te morate ručno da izmenite red i umesto maverick stavite lucid kao izvor u Software Sources, inače će vam izbaciti grešku. Korisnici Lucida ne treba ovo da rade, naravno.)

Nakon instalacije,  kada se osveže ikone paketa, to izgleda ovako:

Interesantno, zar ne? 🙂

Ubuntu Software Centar ili GDebi

Pre nekog vremena, instalirao sam Ubuntu 10.10 Maverick Meerket, i iskreno, zadovoljan sam. U neku ruku, nisam ni sumnjao, ipak se ekipa već uigrala i sve manje i manje ima problema kada izađe nova verzija Ubuntu-a (iskustveno: kada pogledam broj problema/tema starijih verzija pa ka današnjem danu, broj problema je sve manji i manji koji se pojavljuju na Ubuntu forumu).

No, moram malo i da „zakeram“: promena da instalaciju paketa obavlja USC (Ubuntu Software Centar) mi se baš nije dopala.

A zašto?

Presporo.

Možda se to novim korisnicima dopada, USC je lep i pregledan, ali je meni u startu zasmetala sporost pri otvaranju paketa. Da se razumemo, govorim o instalaciji .deb paketa koje ste preuzeli na interneta i instalirate ih dvoklikom (i dalje se držim Synaptica za svakodnevni rad, USC mi nije „dovoljno komotan“ za to).

Pa idemo od početka.

Na svežoj instalaciji 10.10, podrazumevani će vam na dvolkik paket otvoriti USC:

tačnije, ako pogledate u Properties paketa, videćete koji je program podrazumevani za otvaranje .deb paketa:

Da bi ste GDebi mogli da koristite (kao što ste do sada na ranijim izdanjima Ubuntu-a), potrebno je da instalirate sledeće pakete (u terminalu):

sudo apt-get install gdebi gdebi-core

Oni koji više preferiraju Synaptic, mogu naravno, to da učine odatle.

Nakon instalacije potrebno je promeniti podrazumevani program za otvaranje .deb paketa. Dovoljno je na bilo kom preuzetom paketu uraditi desni klik, pa Properties i na tabu Open With označiti GDebi Package Installer kao podrazumevani:

I to je to. Sada je GDebi zadužen za to, a mene više ne nervira sporost USC-a. 😉

Uživajte. 🙂

Ubuntu i domen

Pre par dana postavljeno je pitanje na Ubuntu Forumu kako učlaniti Ubuntu u MS domain (ili bolje reći u Aktivni direktorijum), pa eto prilike da napišem nešto i o tome detaljnije.

Da ne ulazim sada u razlike rada u radnoj grupi u odnosu na domen, preći ću odmah na problematiku.

Do sada je bila ustaljena praksa da se Linux učlanjuje u domen podešavanjem Sambe (za one koji vole da zasuku rukave i „ispraljaju ruke ispod haube“ u terminalu), no, već neko vreme postoje i lakši načini za tako nešto. Govorim, naravno, o Likewise Open, koje je već došao do verzije 5.

Kako se već nalazi u repozitorijumima Ubuntua, njega možete instalirati ili iz Synaptic-a ili iz konzole. U Synapticu obeležite pakete likewise-open i likewise-open-gui (drugi vam je potreban ako želite iz GUI da uradite učlanjenje u domen) i instalirate ih. Što se tiče konzole, priča je standardna:

sudo apt-get install likewise-open likewise-open-gui

Nakon toga, imate dva načina za učlanjenje Ubuntu-a u domen: iz konzole ili iz GUI-a.

Program se nalazi u System/Administration/Active directory membership i kada ga pokrenete, dovoljno je ukucati ime računara (koje će, uzgred budi rečeno, već biti upisano kako treba) i ime domena, pristisnuti Join Domain dugme i kada zatraži, upisati korisničko ime i šifru (naravno, u pitanju je administratorski nalog i šifra administratora domena).

Likewise Open

I to bi bilo to.

Što se tiče konzole, postupak je sledeći:

sudo domainjoin-cli join MojDomen Administrator

gde naravno MojDomen menjate realnim imenom domena a Administrator korisničkim nalogom administratora domena. Upitaće vas za šifru pa je unesite (šifra je administratora domena koga smo maločas naveli u komandi).

Na domen se logujete tako što na ekrenu za logovanje upisujete:

MojDomen\Korisnik

i šifru korisnika (naravno, da ponovimo: MojDomen menjate pravim imenom domena a Korisnik pravim korisničkim imenom domenskog korisnika).

E, sad, na kraju mala začkoljica:  da bi kredencijali administratora mogli da se upotrebe (drugim rečima, da možete nesmetano da koristite naredbu sudo) mora da se izmeni /etc/sudoers fajl. Iza linije

# Members of the admin group may gain root privileges

treba upisati sledeće:

%MOJDOMEN\GRUPA ALL=(ALL) ALL

gde ponovo menjate MOJDOMEN sa imenom pravog domena, a GRUPA sa grupom kojoj propada korisnik  (npr: DOMAIN\Users ili DOMAIN\Builtin).

Detaljnija objašnjenja i podešavanja možete naći u dokumentaciji na zvaničnom sajtu Likewise Open

WTF?!?

O, ne. Nije to što mislite. Ne psujem, i nije stvar u tome…

O čemu se radi. Koliko ste puta imali priliku da se susretnete sa raznim skraćenicama (a ima ih, što bi se reklo, mali milion)? I šta beše znači: TCP, CLI, FLOSS, GPG, KVM, NTP, SoHo, TLS….?

Dođosmo na ono WTF iz naslova. Da, to jeste skraćenica od What The F…, ali, kao i mnoge stvari u Linuxu, u pitanju je dobar smisao za humor. Stvar je u tome da je to komanda kojom u terminalu možete postaviti upit šta znači neka skraćenica.

Idemo redom: instalirajte paket bsdgames ($ sudo apt-get install bsdgames) i nakon toga u terminalu jednostavno naredbom $ wtf skraćenica dobićete odgovor:

$ wtf gpg

gpg: gpg (1)              – OpenPGP encryption and signing tool

I to je to….

Za one sklonije klasičnijem načinu otkrivanja značenja skraćenica, evo linka ka malom rečniku.