Android telefon sa Ubuntu temom

Malo sam se poigrao ovih dana. Pokušao sam da moj android telefon „prepakujem“ u Ubuntu boje. 🙂

U pitanju je LG Optimus L9 P760, i za sada najbitniji info su podaci o ekranu: 4.7″ sa rezolucijom QHD 960×540. Ovo napominjem jer zaista ne znam kako će sve ovo izgledati na ekranima manje rezolucije.

Pa idemo redom.

Prvo instaliramo Buzz Launcher, pomoću koga možemo podesiti željenu temu, i to tako što posle instalacije, iz samog programa već skinemo predefinisanu temu, koju ćemo posle doraditi po našem nahođenju. Generalno, mogli bi to raditi i „od nule“, ali ovako je brže. 😉

Ja sam kao polaznu osnovu odabrao sledeći paket teme (ima ih još, naravno, pa prelistajte malo ponuđeno, možda nađete i interesantnije rešenje): Craig Tuttle | Ubuntu Touch.

Nakon inicijalne instalacije i podešavanja, sledeće što nam treba je ekran za zaključavanje: Ubuntu Locksreen. Veoma lepo rešenje, moram priznati, sa još nekim opcijama, kao što je prikaz prpouštenih poziva, primljenih poruka ili bilo kojih drugih obaveštenja. Ostala obaveštenja, tj. ona koja želite da se pojavljuju, možete podestiti u podešavanjima programa.

Cuvar ekrana

Ubuntu Lockscreen – čuvar ekrana

Ekran se zaključava nakon postavljenog vremena automatski, a otključava porevlačenjem sa desna na levo.

Naravno, dobra pozadina za telefon je potrebna, i ako je već Buzz tema postavila standardnu pozadinu, meni se ova opcija više sviđa: Ubuntu Live Wallpaper Beta.

Pocetna

Ubuntu Live Wallpaper – sat i datum na početnom ekranu

Pocetna 2

Ubuntu Live Wallpaper – izmena funkcije

Pocetna 3

Ubuntu Live Wallpaper – baterija

Ovde su prikazana 3 ekrana: ako dva puta kliknemo na ekran pojaviće se izbor da li želite da bude prikazan sat sa datumom ili stanje baterije.

I na kraju, da bi sve bilo na svom mestu, poteban nam je i sajdbar: Glovebox.

Slajder

Ubuntu sidebar – Glovebox

Ubuntu sajdbar se dobija kratkim prevlačenjem prstom sa leva na desno pored sam eivice ekrana. progrme na njemu možete sami postaviti po želji i potrebama. Naravno, u podešavanjima već postoji predefinisana Ubuntu tema.

Možda ne bi trebalo posebno da napominjem, ali svi ovi programi mogu da se detaljno podešavaju po nahođenju, te ako nakon istalacije ne dobijete baš ovakav izgled, slobodno se malo poigrajte sa podešavanjima. Uostalom, to to je način na koji sam i ja dobio tačno željeni izgled. Baš po mom ukusu.

Inače, nakon podešavanja, postavio sam nekoliko ekrana na kojima su widžeti i prečice programa koje ja koristim najčešće. Takođe, ukinuo sam gornji bar koji je standardan za android telefone, ali prostim prevlačenjem prsta odozgo na dole, on je tu, na raspolaganju.

Bar meni

Gornji Android bar

Kako se posle instalacije Buzz Launchera hardverskom dugmetu na telefonu ne ulazi više u spisak sa aplikacijama na telefonu, već se otvara meni sa podešavanjima, moram napomenuti da se spisak aplikacija dobija prevlačenjem prsta odozdo na gore na bilo kom ekranu ili preko softverskom tastera koji se nalazi na osnovnom, početnom ekranu.

Programi

Spisak programa

Evo kako izgedaju ostali ekrani (osim počentog, osnovnog, njega smo već prikazali):

Planiranje

Vreme i podsetnik

Muzika

Ekran sa audio plejerom

Socijalno

Ekran sa Twitter vidžetom

Programi odabrani

Lista najčešće korišćenih programa

Što se tiče vidžeta koje sam koristio, ovo je moj izbor, ali vas on ne ograničava da koristite one programe i vidžete koje ste i do sada koristili, kako bi vam rad bio što udobniji.

Ovaj mali eksperiment je, nadam se, uspeo i da će vam se dopasti. 🙂

Aha…znači, to je besplatno?

Dugo sam razmišljao da napišem ovaj članak. Ne zato što je komplikovan (nije, naravno), već je pravi razlog kako ga na pravi način napisati. Prva ideja mi je bila da ga ponudim našim drugarima za novi FLOSS webzin koji je upravo u nastajanju, ali mi je ovde na blogu bilo komotnije: mogu biti „neozbiljniji“ nego u časopisu. Sa druge strane, inicijalnu kapislu da ovo napišem dao mi je Igor (digitalis_vulgaris sa Ubuntu foruma) dok smo radili pripreme za Share konferenciju. I hvala mu na tome. Koja je to inicijalna kapisla, videćete na kraju, kao poentu cele ove priče. Ko pročita do kraja shvatiće.

U čemu je stvar?

Kako se već godinama krećem profesionalno u IT vodama, prošao sam put od „potrčka“ koji nosi tonere na punjenje i ide po opremu :), preko servisera, administratora, inženjera, menadžera….što honorarno, što stalno zaposlen (eto, ima tome dobrano više od decenije). Uz sve to, angažovan sam i na Ubuntu forumu već nekoliko godina. Nekako se, kroz sve te godine, nakupilo materijala i za ovo pisanije o korišćenju FLOSS i vlasničkih rešenja u realnom životu.

I sad mi to treba da platimo?!?

Neću se previše zadržavati na delu posvećenom vlasničkom softveru. Svi znamo kakva je bila situacija, i kakva je sada. Jednostavno, malo sam se našalio u podnaslovu pitanjem koje je bilo popularno kada je došlo vreme za legalizaciju. 🙂

Stvar je prosta: koristiš nečiji program za koji treba da se plati licenca? Pa plati je! Ili kreni nekim drugim putem.

Za svaki zanat je potreban alat, a sad je na korisniku gde će potražiti rešenje: u skupim vlasničkim programima ili u FLOSS rešenjima.

Naravno, ne treba glorifikovati vlasnička rešenja, a još manje omalovažavati. Ima tu i odličnih programa, ali i onih koje treba zaobilaziti u širokom krugu. Sve zavisi od potreba i posla kojim se neka firma bavi.

Kakva je situacija kod nas? Većina firmi koristi Microsoft-ova rešenja, i manje Apple-ova i FLOSS rešenja. Naravno, ne mislim na web servere (gde dominira Apache) kao i na često korišćenu opciju da se mail hostuje kod provajdera (gde je Postfix i slično), već na kancelarijsku upotrebu. Da se ogradim, prevashodno mislim na mala preduzeća, donekle srednja. Kod velikih kompanija, može se videti i drugačija struktura. Pogotovo sa serverskim rešenjima.

U proseku, većina poslova u firmama se svodi na slanje mailova, štampanje, skeniranje, pretragu intereneta, kucanje tekstualnih dokumenata ili pravljenja tabela i poneke prezentacije, sa jedne strane, a sa druge, eventualno neka namenska aplikacija za plaćanje, plate i „vođenje knjiga“. Ne treba zaboraviti da ovo zavisi od poslova koje neka firma obavlja, ali u suštini ovo je najčešće.

Novac koji se godišnje izdvaja na licence je ogroman. A neću ni da pominjem komplikovano licenciranje. Svako ko se iole bavio time, video je koliko je to „nezgodno“ izabrati pravu meru prema potrebama firme.

Šta mi je recimo bilo interesantno: korisnik ima instaliran Firefox i Thunderbird i čak koristi LibreOffice, ali kada pomeneš da sve to može i na Linuxu, sa druge strane dođe odgovor: ma neka meni Windowsa (za koji se plaća licenca). I ovo je dosta česta pojava.

Takođe, dešava se i ono čuveno: treba da sredim jednu fotografiju, jel možemo da kupimo Photoshop? Kupiti Photoshop za obradu 1 (i slovima: jedne) fotografije i to u situaciji koja se događa jednom mesečno ili ređe?!? A to silno sređivanje se najčešće sastoji od naredbe crop. 🙂

E sad, nastavak rečenice iz podnaslova bi verovatno trebao da glasi: A jel mora baš toliko? 

FLOSS, Linux i ostala bratija

Sa druge strane, neke stvari su se pokrenule sa mrtve tačke, posebno od kada je uveden red što se tiče vlasničkih programa i licenci. Iskreno, nije onako masovno kako bi moglo, ali se pokrenulo. Treba imati strpljenja i raditi na omasovljenju upotrebe FLOSS rešenja u firmama, a nadam se da će vremenom stvari izgledati drugačije.

Kod nas su još uvek retki primeri (ali ih ima) da su neke firme kompletno prešle na ovakva rešenja. Zašto retko? Razloga je dosta: navika, strah, neznanje, nepoznavanje problematike, nerazumevanje (neću sada ulaziti u to da se često ne čuje na adekvatan način glas struke)…itd…

Realno, FLOSS rešenja mogu biti dobro i trajno rešenje za mnoge. I pored ograničavajućeg faktora da popularni programi, recimo za plate ili plaćanje računa, ne rade pod Linuxom (ili je problem naterati ih da rade). Kod najčešćih poslova u firmama koje sam maločas naveo, ne postoji problem u implementaciji i korišćenju.

Šta uraditi u tom slučaju?

Nešto između

Ovde dolazite vi na red, da se u dogovoru sa direktorom/vlasnikom, donese odluka o laganom prelasku na FLOSS rešenja gde god to proces rada dozvoljava. Zašto kažem baš ovako? Ne treba na silu prebacivati na ovakva rešenja ako ne postoji adekvatna zamena sa jedne strane, a sa druge, ako postoji i 1% verovatnoće da mogu nastati problemi kod implementacije, ne treba to raditi. Razlog je jasan: jedna greška vas skupo može koštati toga da se prelazak na FLOSS rešenja odloži na neodređeno ili čak prekine. A da ne pričam da ćete vi biti krivi za sve. 😉

Zašto „Nešto između“? Realno, mešovite mreže su za sada češći slučaj, a gledajući realno na potrebe firmi, verovatno i najpraktičniji. Ne treba biti zilot i zagovarati samo jednu, drugu ili treću opciju. Na taj način trpe svi, a ponajviše posao kojim se bavite. Eto, zato nešto između. Mada, iskreno, bio bih srećniji da je lako preći kompletno i odmah na FLOSS rešenja. Biće dana i za to, nadam se.

Koja je naša uloga u svemu ovome?

Najbitnija stvar je: mora postojati dobra komunikacija između nas i „onih iznad“. Bez dobre komunikacije, dogovora, kvalitetne strategije, i (pre svega) podrške nadređenih, teško je izvesti bilo kakvu promenu u firmi.

Morate znati od početka šta zaista želite da postignete na kraju tog puta. Smanjenje troškova je veoma bitan momenat za rukovodstvo, ali ne i presudan, ma kako se to vama činilo. Zato je i naslov čitave priče: Aha,..to je znači besplatno? A zašto to kažem: pa zato što ako samo kažete da je nešto besplatno, bez objašnjenja o drugim prednostima (ali i mogućim manama), vaš sagovornik će vas gledati „belo“. I pazite da ne ispadne da ste lagali: i ako je neko vama interesantno FLOSS rešenje besplatno, možda ćete morati da kupite novi server ili računar…imajte i to na umu. Dobra strategija znači sve. Osmislite sve korake koje treba preuzeti, napravite kalkulacije o ukupnoj uštedi, ali imajte na umu da može biti i određenih ulaganja (recimo kupovina novog servera na kome će biti neka namenska distribucija, npr: FreeNAS ili pfSense), te nemojte obećavati čuda u uštedi, već predstavite to realno.

Ponekad ušteda koju ste planirali tako što prebacujete zaposlenog na FLOSS, možda nije pametno rešenje. Možda je bolje ostaviti ga na nekom vlasničkom rešenju i pored plaćanja licence (setite se primera o programu za plate). Ne verujem da bi vašim rukovodiocima, ali i kolegama bilo zabavno da ostanu bez plata, zar ne?

Možete zameniti na pojedinim mestima vlasnički sistem za FLOSS rešenjem u kompletu (staviti neku Linux distribuciju, npr. Ubuntu), možda ćete na nekom vlasničkom sistemu ostati, ali sve druge aplikacije će biti zamenjene FLOSS rešenjima (LibreOffice, PDFCreator, Thunderbird, Firefox,…), a negde će ostati kompletno vlasničko rešenje (iMac sa ACS4, recimo, ili neki Windows sa nekom namenskom vlasničkom aplikacijom…). Bitno je da firma u svakom pogledu nastavi da nesmetano radi.

Kad smo već tu, setite se primera od maločas sa obradom slike. Instalirajte kolegi GIMP, biće vam zahvalan. 😉

I na kraju, mada se o ovome može pisati još podosta, imajte na umu da i dobra doza humora kod predstavljanja FLOSS rešenja, može doneti dosta.

Ne verujete?

Pogledajte i sami:

Dakle, to što su nešto pravili profesionalci kojima plaćate te čuvene skupe licence….

….Uostalom, zaključite sami!

Nešto za čitanje

U prethodnom pisaniju pomenuo sam da možete da besplatno preuzmete  magazin Ubuntu User (http://ubuntu-user.com/), pa je red da dopunim.

Na netu možemo naći (kao što i svi znamo) dovoljan broj izvora informacija za svakodnevni rad i/ili rešavanje problema, ali možda i najlepši deo toga je da možemo da nađemo i periodične časopise koje možemo besplatno skinuti i pročitatti.

Evo pregleda:

1. Naš domaći e-zin sa puno dobrih tekstova GNUzilla (http://gnuzilla.fsnserbia.org/)

2. Opšte mesto za korisnike Ubuntua, Full Circle Magazine (http://fullcirclemagazine.org/)

3. OpenSource Magazine (http://www.opensourc3.org/)

4. MySQL Magazine (http://www.paragon-cs.com/mag/)

5. MOSS Magazine (http://www.moss.org.mv/Front)

6. LVN (http://lwn.net/)

i na kraju, da malo „začinimo“ smehom:

7. Ubunchu, manga strip za ljubitelje Ubuntu-a (http://seotch.wordpress.com/ubunchu/)

Uživajte.

P.S. Ako imate još linkova ka besplatnim časopisima OpenSource/Linux tematike, javite da dopunimo spisak.

P.P.S. Nađoh još jedan magazin, dodat pod rednim brojem 5. 😀

P.P.P.S. V0xel je predložio, i naravno da sam dodao: LWN. 🙂 Hvala, druže.

Novi magazin: Ubuntu User

Kao što i sam naslov kaže, pojavio je novi magazin pod nazivom Ubuntu User. Doduše, nije baš „sasvim nov“ jer je aktuelno izdanje broj 3.

Časopis se, jelte, bavi našom tematikom i koncipiran je kao i ostali magazini tog tipa, uključujući i prateći DVD.

E, sad, pošto je to pisani magazin, ovde sam hteo nešto drugo da napomenem:

prvi broj je besplatan za preuzimanje, pa navalite.

Novi počeci

Uh, šta reći…

Možda: „Opet Jovo nanovo“….

Ovako glasi narodna izreka….

….ili  možda bolje Thin Lizzy – „The Boys Are Back in Town“.

Sve u svemu, evo me ponovo, pa …. videćemo dalje.

U zdravlje

Bojče