Ubuntu Telefon II

Došlo je vreme, mislim primereno, da nastavimo sa pričom o Ubuntu telefonu.

Prošlo je nešto preko mesec dana od kada sam ga dobio, pa već mogu dati i neke podatke kako se ponaša u radu. Moram priznati da za sada nisam imao nikakvih problema, osim što još uvek čekam na tetering (OTA-4 ažuriranje je odlagano već nekoliko puta, ali postoji najava da će biti definitivno početkom sledeće nedelje).

Prvo bih želeo da odgovorim na pitanje koje mi je upućeno, kao i da napravim mali izveštaj o nekim stvarima, ako što je trajanje baterije i potrošnja interneta (koji kod nas, jelte, zaslugom naših mobilnih provajdera, i nije baš jeftin ;-)).

Postavljeno mi je pitanje oko podrške za Python na telefonu, pa evo „slikovitog odgovora na to:

Python

Što se tiče svakodnevnog korišćenja, oprilike to izgleda ovako: oko 5-6 SMS-a, 30-ak minuta razgovora, 4-5 Telegram poruka, interneta oko 30-ak minuta (pretraživanje, čitanje vesti, Twitter, mailovi…), ne slikam previše (otpilike 1-2 fotke nedeljno, pa to nije stavka), i ponekad, recimo 2 puta nedeljno uključim navigaciju na 5-10 minuta. Imajte na umu da je ovo neki grubi prosek, recimo jedan dan mogu imati i 100-ak minuta razgovora, a drugi samo 10 minuta.

Sad, u skladu sa tim, baterija traje skoro puna dva dana bez ikakvih problema. Na primer, telefon je napunjen i skinut sa punjača u petak ujutru (oko 8:00 h), i sada je još uvek na 41% napunjenosti (sada je subota 21:00 h). Mada, da budemo iskreni, subota je i imam manje poziva nego radnim danima. Očekujem da ću trebati da stavim na punjač telefon sutra posle podne. Dakle, bez obzira na ovaj vikend rezultat, realno trajanje baterije je ipak oko 2 dana.

Sa druge strane, znajući da se „scopes“ dosta oslanjaju na internet, bilo mi je interesantno da proverim koliko troši telefon. Sačekao sam 1. jun da prođe, tj. da počne novo „odbrojavanje“ potrošnje, i sada stoji da sam za 10-ak dana potrošio 82 Mb. Dakle, za mesec dana, mogao bih, sa ovakvom potrošnjom, da svučem oko 250 Mb. Naravno, nisu oni skinuli ovoliko, već je t ukupna potrošnja sa svim internet servisima koje koristim (a koji su gore već navedeni kako koristim telefon). Inače moj paket kod mobilnog provajdera ima 1 Gb neta.

Ono što me za sada ne oduševljava je sporo fiksiranje kod GPS-a. Kada kažem sporo, mislim da je sporije u odnosu na poslednjih par telefona koje sam koristio. Sa druge strane, nakon fiksiranja pozicije, navigacija radi bez problema i precizno. Kako još uvek nema „punokrvnog“ program za navigaciju, a kad ovo kažem, mislim na program koji imaju preinstalirane mape i ne zavise od interneta i preuzimanja mapa sa njega u realnom vremenu, korisnici ovog telefona su osuđeni na potrošnju interneta i za ovu namenu. Probao sma nekoliko programa, ali za sada, pažnju su mi jedino zadržali „HERE Maps“ i „GPS Navigation“ (koji definitivno obećava da od njega postane odličan program za ove namene).

E, da….stvarno mi nedostaje neki kvalitetan Office paket… Kada li će LibreOffice?!?

I za kraj ovog dela, što se tiče programa koje sam dodao ili „zatekao“ na telefonu i koristim svakodnevno, to su (ne računam programe, tj. funkcije: telefon, SMS, MMS, budilnik, kalendar):

– Dekko (e-mail program)

– Document Viewer (univerzalni program za otvaranje dokumenata)

– Telegram (program za ćaskanje)

– Tasks

– Terminal

– Twitter

– uTorch (baterijska lampa)

– Network scanner (šta ću, moram zbog posla: skeniranje hostova, portova i sl…)

– (gore navedeni) HERE Maps i GPS Navigator

– i par igrica (imam i ja dušu :-)): Cut The Rope, Same Game, SprintClubNitro…

 

To bi bilo to za ovaj drugi deo, još dugujem da napišem i kako sam sa Android telefona prebacio podatke na Ubuntu telefon.

Advertisements

Ubuntu Telefon

Pre nedelju dana, dobio sam (napokon) telefon koji sam naručio.

U pitanju je BQ Aqaris E 4.5 Ubuntu Edition.

E, sad, zašto „napokon“? Pa, naravno da ne isporučuju za Srbiju, te sam morao da se dovijam kako znam i umem kako bi mi stigao ovde. Doduše, da ne budem previše kritičan odmah na početku: u prepisci sa proizvođačem, rečeno mi je da rade na tome da proradi isporuka i za nas. Koliko bi čekao je već diskutabilno.

Toliko o tome, a sada je red, posle nedelju dana korišćenja telefona da napišem koju reč o iskustvu sa njim.

U paketu mi je stigao telefon i maskica koju sam naručio uz njega. Nije bilo trenutno na lageru baš Ubuntu maska (razlika je samo u odnosu na ovu koju sam naručio što na Ubuntu maski postoji i kružni otvor kako bi se video kruga sa početnog ekrana) pa sam uzeo standardnu masku za ovaj tip telefona.

U kutiji osim telefona, nalazi se i punjač, usb kabal, iglica za otvaranje SIM ulaza i nekoliko uputstava i garancija.

Ubuntu telefon i maska

Ubuntu telefon i maska

Sadržaj pakovanja

Sadržaj pakovanja

Ubuntu telefon

Ubuntu telefon

 

 

 

 

 

 

Detalje o hardveru uređaja neću napominjati, pošto se već nalaze na sajtu proizvođača BQ.

Nakon otpakivanja uređaja i uključivanja, dočekala su me par pitanja i nakon samo nekoliko koraka, telefon je bio spreman za korišćenje.

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

 

 

 

 

 

 

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

Koraci nakon uključenja

 

 

 

 

 

 

Prvo prijatno iznenađenje je što je srpski jezik među ponuđenima. Ok, znam da je to normalno u Ubuntu/Linuxu već godinama, ali stvar je u tome što, ako izuzmete 10-ak verzija u stilu „Engleski (US, UK, ….)“ nije preveliki broj ponuđenih jezika. Naravno, odmah sam prebacio na naš. Da ne bude da ću samo hvaliti: mana je što prevod nije kompletan, no, tu smo mi krivi svojom neaktivnošću u prevođenju, a ne Canonical ili BQ. Znate već o čemu pričam.

Kvalitet plastike je zadovoljavajući. Ne deluje krto niti šta slično, mada mislim da su mogli i malo kvalitetniju plastiku da upotrebe, ne verujem da bi to podiglo cenu telefona previše.

Drugo prijatno iznenađenje je bio kvalitet ekrana. Iskreno, ne poznajući uređaje firme BQ, nisam znao šta da očekujem. Sa jedne strane sasvim pristojan hardver „na papiru“, ali šta mogu zaista da očekujem uživo, zaista nisam znao. Osvetljenje je odlično, zasićenje dobro, a automatsko osvetljenje preko ambijentalnog senzora radi svoj posao i više nego korektno. Krajnji produkt: i na jakom suncu nema apsolutno nikakvih problema sa čitanje teksta i slično.

Zaključan ekran i čuveni krug

Zaključan ekran i čuveni krug

Matična stranica

Stranica Danas

Unity u akciji

Unity u akciji

 

 

 

 

 

 

Otvaranje preinstaliranih programa je tečno, bez zastajkivanja. Broj programa nije preveliki ali se lako dodaju novi. Mana je naravno, što baza raspoloživih programa nije prevelika, ali se primećuje da se uveliko radi i stalno se pojavljuju novi programi.

Meni lično ne nedostaje ništa posebno, odmah sam instalirao upravnik datoteka, mail klijent, i pored već instaliranog Telegrama i Twittera, to je bilo to. Da budem iskren, većini korisnika će nedostajati Viber, WhatsUp i Skype, tako da za sada mogu da zaborave na njih: jednostavno ih nema. Kada će ih biti, pitanje je, mada ima najava da bi trebalo da bude uskoro (pogotovo Viber).

Možda treba napomenuti da se telefon, tj. neki njegovi „scopes“ i web programi oslanjaju na preuzimanje podataka sa neta, pa možda to nije baš najbolja opcija za pripejd korisnike ili postpejd korisnike koji nemaju besplatan net. Malo mi je žao što mi nije palo ovo ranije na um, jer sam mogao da proverim koliko mi je tačno skinuo neta za ovih nedelju dana korišćenja. Trenutno piše da sam od početka meseca potrošio nešto preko 250mb interneta, ali sam prvih nedelju dana koristio drugi telefon, pa ne mogu proceniti koliko je koji telefon povukao.

I nije baš da sam dokolisao: prekopao sam malo po USC-u da vidim šta sve ima, i našao par programa koji su baš interesantni. Recimo, program za testiranje bežičnih mreža, terminal (uzgred, fantastično je rešen) ili program da blic koristite kao baterijsku lampu.

Podešavanje

Podešavanje

Programi

Programi

O telefonu

O telefonu

 

 

 

 

 

 

Ono što mi je baš zafalilo je WiFi tethering, a koliko vidim po najavama, ta opcija bi trebala da pristigne krajem maja meseca, kada stigne nadogradnja sa 14.10 na 15.04.

Što se tiše nadogradnji, izgleda da je Canonical ozbiljan u nameri i za sada drži reč: kada sam uključio telefon dočekala me je jedna nadogradnja iz aprila meseca, a pre 3 dana i druga nadogradnja. Nadam se da će nastaviti u istom tempu.

Što se tiče baterije, meni traje u proseku skoro 2 dana, sa nekim normalnim korišćenjem. Punjenje od praznog telefona do 100% traje nešto manje od 3 sata. Lično, zadovoljan sam, pogotovo ako uporedim sa sličnim telefonima gde baterija izgura jedva jedan dan.

Još uvek nema opcije da dodate svoje melodije, pa ste definitivno osuđeni na melodije koje dolaze sa telefonom, ali preinstalirane melodije su sasvim OK.

Podešavanja

Podešavanja

Podešavanja

Podešavanja

 

 

 

 

 

 

I ako telefon ima 2 mesta za SIM kartice, trenutno koristim samo jednu, te ne mogu da kažem kako se telefon ponaša i koliko traje baterija sa dve kartice. Možda ću probati ovih dana, pa javljam utiske. Sa druge strane, prijatno iznenađenje je bilo da je telefon odmah nakon ubacivanja kartice sam podesio sve potrebne parametre za mobilni internet. Kod pretrage se lepo ponaša, brzo i stabilno, jedino je sam pretraživač baš rudimentaran, te jedva čekam neki bolji da se pojavi u USC-u.

Telefonsko biranje

Telefonsko biranje

Sat sa alarmom

Sat sa alarmom

 

 

 

 

 

 

Slanje poruka je intuitivno, nema iznenađenja (nema doduše notifikaciju isporuke). Pozivanje je možda za 2-3 sekunde sporije nego što bi se očekivalo. Nadam se da će nekom narednom nadogradnjom malo povesti računa i ubrzati pozivanje, pošto ume da bude malo nezgodno kada se javite i čekate tih par sekundi da se „otvori“ veza.

Upravnik dokumentima

Upravnik dokumentima

Terminal

Terminal

Listanje aktvinih programa

Listanje aktvinih programa

 

 

 

 

 

 

Interesantna opcija koja mi je baš „legla“ je i listanje aktivnih programa i gašenje onih koje želimo.

Kamera pravi dobre fotografije, posebno iznenađenje mi je bila prednja kamera, ali je blic, čini mi se, malo prejak. Ako slikate nekoga baš izbliza, bolje isključite blic, inače će ta osoba izgledati kao da je moler okrečio nju umesto zida.

U radu, sve u svemu, se ponaša odlično, zadovoljan sam kako sve to zajedno funkcioniše. Jedna od mana (samo da ne bude kao u izjavi glavnog čoveka jedne druge kompanije (neću je imenovati): nije to „bug“, to je „feature“) kada baterija padne ispod 5% automatski se isključuje internet. Nije strašno, logično je čak, ali šta ako mi je net potrebniji od poziva?!? A drugo, vezano za ovo (mada ne mogu baš tvrditi, možda je bila samo greška na mreži u trenutku kada sam slao poruku), kada nije uključen net, ne radi SMS?!? Izgleda da im je MMS i SMS previše „spregnut“ kada tako reaguje (ako nije samo slučajnost, kao što sam napomenuo, ali videćemo kada sledeći put ostanem na minimalnom % baterije).

Krajnja ocena može biti i više nego zadovoljavajuća. Za nekih pola sata rada na njemu osećaćete se kao kod kuće. Lak je i zabavan za upotrebu. I iskreno, nisam se skoro tako lepo zabavio kao poslednjih nedelju dana.

Sa druge strane, evidentno je da telefon još nije za „široke narodne mase“ jer fale neki veoma popularni programi (naveo sam ih u prehodnom delu teksta), ali onima koji nisu zavisnici od tih programa, telefon mogu preporučiti u svakom slučaju. Uostalom, za novac koliko košta Ubuntu Telefon, daje i više nego što možete da očekujete.

Na kraju, znam da će neke i to interesovati: kako preći sa Andorida na Ubuntu telefon?

Lako je, čak i lakše nego što sam nalazio rešenja i predloge po netu. Naravno, mislim na prebacivanje podataka sa starog na novi telefon. No, o tome, kao i malo detaljnije o nekim programima, uskoro u sledećem članku.

 

Android telefon sa Ubuntu temom

Malo sam se poigrao ovih dana. Pokušao sam da moj android telefon „prepakujem“ u Ubuntu boje. 🙂

U pitanju je LG Optimus L9 P760, i za sada najbitniji info su podaci o ekranu: 4.7″ sa rezolucijom QHD 960×540. Ovo napominjem jer zaista ne znam kako će sve ovo izgledati na ekranima manje rezolucije.

Pa idemo redom.

Prvo instaliramo Buzz Launcher, pomoću koga možemo podesiti željenu temu, i to tako što posle instalacije, iz samog programa već skinemo predefinisanu temu, koju ćemo posle doraditi po našem nahođenju. Generalno, mogli bi to raditi i „od nule“, ali ovako je brže. 😉

Ja sam kao polaznu osnovu odabrao sledeći paket teme (ima ih još, naravno, pa prelistajte malo ponuđeno, možda nađete i interesantnije rešenje): Craig Tuttle | Ubuntu Touch.

Nakon inicijalne instalacije i podešavanja, sledeće što nam treba je ekran za zaključavanje: Ubuntu Locksreen. Veoma lepo rešenje, moram priznati, sa još nekim opcijama, kao što je prikaz prpouštenih poziva, primljenih poruka ili bilo kojih drugih obaveštenja. Ostala obaveštenja, tj. ona koja želite da se pojavljuju, možete podestiti u podešavanjima programa.

Cuvar ekrana

Ubuntu Lockscreen – čuvar ekrana

Ekran se zaključava nakon postavljenog vremena automatski, a otključava porevlačenjem sa desna na levo.

Naravno, dobra pozadina za telefon je potrebna, i ako je već Buzz tema postavila standardnu pozadinu, meni se ova opcija više sviđa: Ubuntu Live Wallpaper Beta.

Pocetna

Ubuntu Live Wallpaper – sat i datum na početnom ekranu

Pocetna 2

Ubuntu Live Wallpaper – izmena funkcije

Pocetna 3

Ubuntu Live Wallpaper – baterija

Ovde su prikazana 3 ekrana: ako dva puta kliknemo na ekran pojaviće se izbor da li želite da bude prikazan sat sa datumom ili stanje baterije.

I na kraju, da bi sve bilo na svom mestu, poteban nam je i sajdbar: Glovebox.

Slajder

Ubuntu sidebar – Glovebox

Ubuntu sajdbar se dobija kratkim prevlačenjem prstom sa leva na desno pored sam eivice ekrana. progrme na njemu možete sami postaviti po želji i potrebama. Naravno, u podešavanjima već postoji predefinisana Ubuntu tema.

Možda ne bi trebalo posebno da napominjem, ali svi ovi programi mogu da se detaljno podešavaju po nahođenju, te ako nakon istalacije ne dobijete baš ovakav izgled, slobodno se malo poigrajte sa podešavanjima. Uostalom, to to je način na koji sam i ja dobio tačno željeni izgled. Baš po mom ukusu.

Inače, nakon podešavanja, postavio sam nekoliko ekrana na kojima su widžeti i prečice programa koje ja koristim najčešće. Takođe, ukinuo sam gornji bar koji je standardan za android telefone, ali prostim prevlačenjem prsta odozgo na dole, on je tu, na raspolaganju.

Bar meni

Gornji Android bar

Kako se posle instalacije Buzz Launchera hardverskom dugmetu na telefonu ne ulazi više u spisak sa aplikacijama na telefonu, već se otvara meni sa podešavanjima, moram napomenuti da se spisak aplikacija dobija prevlačenjem prsta odozdo na gore na bilo kom ekranu ili preko softverskom tastera koji se nalazi na osnovnom, početnom ekranu.

Programi

Spisak programa

Evo kako izgedaju ostali ekrani (osim počentog, osnovnog, njega smo već prikazali):

Planiranje

Vreme i podsetnik

Muzika

Ekran sa audio plejerom

Socijalno

Ekran sa Twitter vidžetom

Programi odabrani

Lista najčešće korišćenih programa

Što se tiče vidžeta koje sam koristio, ovo je moj izbor, ali vas on ne ograničava da koristite one programe i vidžete koje ste i do sada koristili, kako bi vam rad bio što udobniji.

Ovaj mali eksperiment je, nadam se, uspeo i da će vam se dopasti. 🙂

Aha…znači, to je besplatno?

Dugo sam razmišljao da napišem ovaj članak. Ne zato što je komplikovan (nije, naravno), već je pravi razlog kako ga na pravi način napisati. Prva ideja mi je bila da ga ponudim našim drugarima za novi FLOSS webzin koji je upravo u nastajanju, ali mi je ovde na blogu bilo komotnije: mogu biti „neozbiljniji“ nego u časopisu. Sa druge strane, inicijalnu kapislu da ovo napišem dao mi je Igor (digitalis_vulgaris sa Ubuntu foruma) dok smo radili pripreme za Share konferenciju. I hvala mu na tome. Koja je to inicijalna kapisla, videćete na kraju, kao poentu cele ove priče. Ko pročita do kraja shvatiće.

U čemu je stvar?

Kako se već godinama krećem profesionalno u IT vodama, prošao sam put od „potrčka“ koji nosi tonere na punjenje i ide po opremu :), preko servisera, administratora, inženjera, menadžera….što honorarno, što stalno zaposlen (eto, ima tome dobrano više od decenije). Uz sve to, angažovan sam i na Ubuntu forumu već nekoliko godina. Nekako se, kroz sve te godine, nakupilo materijala i za ovo pisanije o korišćenju FLOSS i vlasničkih rešenja u realnom životu.

I sad mi to treba da platimo?!?

Neću se previše zadržavati na delu posvećenom vlasničkom softveru. Svi znamo kakva je bila situacija, i kakva je sada. Jednostavno, malo sam se našalio u podnaslovu pitanjem koje je bilo popularno kada je došlo vreme za legalizaciju. 🙂

Stvar je prosta: koristiš nečiji program za koji treba da se plati licenca? Pa plati je! Ili kreni nekim drugim putem.

Za svaki zanat je potreban alat, a sad je na korisniku gde će potražiti rešenje: u skupim vlasničkim programima ili u FLOSS rešenjima.

Naravno, ne treba glorifikovati vlasnička rešenja, a još manje omalovažavati. Ima tu i odličnih programa, ali i onih koje treba zaobilaziti u širokom krugu. Sve zavisi od potreba i posla kojim se neka firma bavi.

Kakva je situacija kod nas? Većina firmi koristi Microsoft-ova rešenja, i manje Apple-ova i FLOSS rešenja. Naravno, ne mislim na web servere (gde dominira Apache) kao i na često korišćenu opciju da se mail hostuje kod provajdera (gde je Postfix i slično), već na kancelarijsku upotrebu. Da se ogradim, prevashodno mislim na mala preduzeća, donekle srednja. Kod velikih kompanija, može se videti i drugačija struktura. Pogotovo sa serverskim rešenjima.

U proseku, većina poslova u firmama se svodi na slanje mailova, štampanje, skeniranje, pretragu intereneta, kucanje tekstualnih dokumenata ili pravljenja tabela i poneke prezentacije, sa jedne strane, a sa druge, eventualno neka namenska aplikacija za plaćanje, plate i „vođenje knjiga“. Ne treba zaboraviti da ovo zavisi od poslova koje neka firma obavlja, ali u suštini ovo je najčešće.

Novac koji se godišnje izdvaja na licence je ogroman. A neću ni da pominjem komplikovano licenciranje. Svako ko se iole bavio time, video je koliko je to „nezgodno“ izabrati pravu meru prema potrebama firme.

Šta mi je recimo bilo interesantno: korisnik ima instaliran Firefox i Thunderbird i čak koristi LibreOffice, ali kada pomeneš da sve to može i na Linuxu, sa druge strane dođe odgovor: ma neka meni Windowsa (za koji se plaća licenca). I ovo je dosta česta pojava.

Takođe, dešava se i ono čuveno: treba da sredim jednu fotografiju, jel možemo da kupimo Photoshop? Kupiti Photoshop za obradu 1 (i slovima: jedne) fotografije i to u situaciji koja se događa jednom mesečno ili ređe?!? A to silno sređivanje se najčešće sastoji od naredbe crop. 🙂

E sad, nastavak rečenice iz podnaslova bi verovatno trebao da glasi: A jel mora baš toliko? 

FLOSS, Linux i ostala bratija

Sa druge strane, neke stvari su se pokrenule sa mrtve tačke, posebno od kada je uveden red što se tiče vlasničkih programa i licenci. Iskreno, nije onako masovno kako bi moglo, ali se pokrenulo. Treba imati strpljenja i raditi na omasovljenju upotrebe FLOSS rešenja u firmama, a nadam se da će vremenom stvari izgledati drugačije.

Kod nas su još uvek retki primeri (ali ih ima) da su neke firme kompletno prešle na ovakva rešenja. Zašto retko? Razloga je dosta: navika, strah, neznanje, nepoznavanje problematike, nerazumevanje (neću sada ulaziti u to da se često ne čuje na adekvatan način glas struke)…itd…

Realno, FLOSS rešenja mogu biti dobro i trajno rešenje za mnoge. I pored ograničavajućeg faktora da popularni programi, recimo za plate ili plaćanje računa, ne rade pod Linuxom (ili je problem naterati ih da rade). Kod najčešćih poslova u firmama koje sam maločas naveo, ne postoji problem u implementaciji i korišćenju.

Šta uraditi u tom slučaju?

Nešto između

Ovde dolazite vi na red, da se u dogovoru sa direktorom/vlasnikom, donese odluka o laganom prelasku na FLOSS rešenja gde god to proces rada dozvoljava. Zašto kažem baš ovako? Ne treba na silu prebacivati na ovakva rešenja ako ne postoji adekvatna zamena sa jedne strane, a sa druge, ako postoji i 1% verovatnoće da mogu nastati problemi kod implementacije, ne treba to raditi. Razlog je jasan: jedna greška vas skupo može koštati toga da se prelazak na FLOSS rešenja odloži na neodređeno ili čak prekine. A da ne pričam da ćete vi biti krivi za sve. 😉

Zašto „Nešto između“? Realno, mešovite mreže su za sada češći slučaj, a gledajući realno na potrebe firmi, verovatno i najpraktičniji. Ne treba biti zilot i zagovarati samo jednu, drugu ili treću opciju. Na taj način trpe svi, a ponajviše posao kojim se bavite. Eto, zato nešto između. Mada, iskreno, bio bih srećniji da je lako preći kompletno i odmah na FLOSS rešenja. Biće dana i za to, nadam se.

Koja je naša uloga u svemu ovome?

Najbitnija stvar je: mora postojati dobra komunikacija između nas i „onih iznad“. Bez dobre komunikacije, dogovora, kvalitetne strategije, i (pre svega) podrške nadređenih, teško je izvesti bilo kakvu promenu u firmi.

Morate znati od početka šta zaista želite da postignete na kraju tog puta. Smanjenje troškova je veoma bitan momenat za rukovodstvo, ali ne i presudan, ma kako se to vama činilo. Zato je i naslov čitave priče: Aha,..to je znači besplatno? A zašto to kažem: pa zato što ako samo kažete da je nešto besplatno, bez objašnjenja o drugim prednostima (ali i mogućim manama), vaš sagovornik će vas gledati „belo“. I pazite da ne ispadne da ste lagali: i ako je neko vama interesantno FLOSS rešenje besplatno, možda ćete morati da kupite novi server ili računar…imajte i to na umu. Dobra strategija znači sve. Osmislite sve korake koje treba preuzeti, napravite kalkulacije o ukupnoj uštedi, ali imajte na umu da može biti i određenih ulaganja (recimo kupovina novog servera na kome će biti neka namenska distribucija, npr: FreeNAS ili pfSense), te nemojte obećavati čuda u uštedi, već predstavite to realno.

Ponekad ušteda koju ste planirali tako što prebacujete zaposlenog na FLOSS, možda nije pametno rešenje. Možda je bolje ostaviti ga na nekom vlasničkom rešenju i pored plaćanja licence (setite se primera o programu za plate). Ne verujem da bi vašim rukovodiocima, ali i kolegama bilo zabavno da ostanu bez plata, zar ne?

Možete zameniti na pojedinim mestima vlasnički sistem za FLOSS rešenjem u kompletu (staviti neku Linux distribuciju, npr. Ubuntu), možda ćete na nekom vlasničkom sistemu ostati, ali sve druge aplikacije će biti zamenjene FLOSS rešenjima (LibreOffice, PDFCreator, Thunderbird, Firefox,…), a negde će ostati kompletno vlasničko rešenje (iMac sa ACS4, recimo, ili neki Windows sa nekom namenskom vlasničkom aplikacijom…). Bitno je da firma u svakom pogledu nastavi da nesmetano radi.

Kad smo već tu, setite se primera od maločas sa obradom slike. Instalirajte kolegi GIMP, biće vam zahvalan. 😉

I na kraju, mada se o ovome može pisati još podosta, imajte na umu da i dobra doza humora kod predstavljanja FLOSS rešenja, može doneti dosta.

Ne verujete?

Pogledajte i sami:

Dakle, to što su nešto pravili profesionalci kojima plaćate te čuvene skupe licence….

….Uostalom, zaključite sami!

Share Conference 2012 + Okupljanje FLOSS zajednica

Protekli vikend je baš bio buran za nas. Imali smo 2 bitna događaja i naravno bili, kao što je i red.

O čemu se radi.

U subotu 28.04. ekipa Ubuntu LoCo Srbija je predstavila novi Ubuntu 12.04 LTS i pričala još o ponekim stvarima koje su interesantne na Share Conference događaju. Najava za taj događaj je bila kako na našem forumu, tako i na zvaničnoj stranici konferencije.

Pred skoro punom salom Amerikana u Domu omladine u Beogradu, Uroš (uros), Igor (digitalis_vulgaris) i moja malenkost, održali smo kraće predavanje (oko pola sata, koliko nam je organizator dodelio, uostalom kao i ostalim učesnicima konferencije). Bilo je na kraju interesantnih pitanja, ko je gledao live stream video je, a kako je organizator obećao, snimci će biti u arhivi te će se moći i naknadno pogledati (čekamo da nam jave gde). Iskreno, bilo nam je zadovoljstvo da nastupamo u društvu sa ostalim gostima festivala iz celog sveta.

Možda smo razočarali strane goste u sali, jer smo predavanje održali na srpskom jeziku, ali, kako je naše delovanje usmereno na lokalizaciju i prevođenje kao i lokalnu podršku, odlučili smo da naše izlaganje ne bude na engleskom.

U nedelju 29.04. u Sava Centru, održano je okupljanje Linux zajednica u organizaciji Mint Zajednice Srbije.

Pre svega, moram da se zahvalim Vladimiru i ekipi iz Mint Srbije na fantastičnoj organizaciji i gostoprimstvu. Jedno veliko: HVALA.

Elem, okupljanje je najavljeno kako na forumu Ubuntu Srbije, tako i na forumu Mint Srbije (i još ponegde), kao što već znate. Došli su naši prijatelji (pored domaćina iz Mint Srbija) iz Slackware zajednice, LUGoNS-a, Ubuntu Srbija….kao i drugi ljubitelji sličnih opredeljenja. Izvinite ako sam nekoga ispustio…a jesam sigurno.

Društvo koje se okupilo sa raznih strana je u prijatnom i neobaveznom ćaskanju razmenilo ideje i pričalo o svemu i svačemu (ne samo o Linuxu i ostalim srodnim temama, koje su naravno bile najbitnije. Možete i zamisliti kako je bilo kada se u jednom trenutku, usred geek priča, umešala priča o štrudlama. 🙂

Dogovoreni su neki budući planovi i koraci, saradnja i sve ostalo što nam je bilo interesantno i o čemu smo pričali. Nadam se da će ovakva okupljanja postati praksa, a ne uzuzetak. Uostalom, samo zajedničkim trudom i nastupom, može se čuti i naš glas gde treba.

Što se tiče fotografija i materijala sa oba događaja, biće ih, naravno, čim ih sakupimo i odaberemo najinteresantnije.

Logcheck ili… kako se izboriti sa logovima

Neki se možda sećaju ovog teksta, pre jedno 2 godine (i malo više) napiso sam ga za jedan od brojeva Gnuzilla, konkretno br. 37 – maj 2008. godine, pa sam rešio da malo sredim i osvežim tekst i postavim ovde.

Pa da krenemo…

Morate da pregledate hrpu logova i nađete šta nije u redu? Može to, naravno, i brže i drugačije. A nije ni teško. 😉

Koliko ste se puta našli u navedenoj situaciji: morate da pretražite logove sistema za nekom specifičnom greškom ili jednostavno da proverite da li je sve u redu, ali Vas pomisao na to baš i ne oduševljava? Verujem da se svi mi nađemo u toj situaciji pre ili kasnije. Sreća je pa možemo sebi da olakšamo posao uz pomoć jednog malog programa po imenu Logcheck.
Zadatak ovog programa je da filtira logove , sumira ih i prikaže samo one delove koji trenutno zavređuju pažnju, preuzimajući na sebe dosadniji deo posla. Nakon obavljenog sumiranja, Logcheck će uredno poslati e-mail na vaš lokalni nalog. Program se može instalirati kako na servere, tako i na desktop računare.

Instalacija i podešavanje

Instalirajte program na sledeći način:

# sudo apt-get install logcheck

kao i njegovu bazu sa već pripremljenim filterima:

# sudo apt-get install logcheck-database

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj

kao i paket:

# sudo apt-get install syslog-summary

koji treba da odradi sumiranje logova.
Sve ovo, naravno, na desktop računarima, može se obaviti i iz Synaptica.

Podešavanje Logcheck je lako. Sama konfiguracija se svodi na pravilan odabir nivoa filtriranja, pa pripazite da logovi ne zatrpaju vaše prijemno sanduče u poštanskom klijentu. Omogućena su 3 nivoa filtriranja:

1. Paranoid (ovaj nivo će poslati bukvalno skoro sve logove u izveštaj, pa je jedino preporučljiv za usko specijalizovane računare, kao što je Firewall, koji imaju mali broj pokrenutih procesa)
2. Server (verovatno najbolji izbor koji će izveštaj staviti samo najbitnije promene iz logova)
3. Workstation (preporučljiv za deskop i manje opterećene računare, jer će pokazati samo krajnje kritične stavke iz logova)

Nakon instalacije, otvorite vašim omiljenim editorom konfiguracioni dokument Logchecka da bi izvršili podešavanje:

# sudo gedit /etc/logcheck/logcheck.conf

i naći i izmeniti sledeće stavke:

REPORTLEVEL=“server“

(Odabrali smo u ovom slučaju Server kao nivo filtriranja.)

SENDMAILTO=“user@ubuntu“

(Ovde unosimo korisničko ime, u našem slučaju to je user, kao i ime računara, ovde je to ubuntu. Kod servera može i na ovakav način, ali je dovoljno i staviti samo root)

Nakon ovih izmena, sačuvaćemo dokument.
Posle inicijalnog podešavanja, Logcheck će na osnovu podešavanja spremiti izveštaj koji će biti poslat na lokalni poštanski nalog. Novi izveštaj će podrazumevano stizati svakog sata, kao i pri startovanju ili ponovnom pokretanju računara.

Pa da pročitamo poštu….

Kao što je napomenuto, izveštaj se šalje na lokalni poštanski nalog, koji se nalazi u /var/mail pod imenom korisnika sistema. U ovom slušaju, putanja bi bila /var/mail/user. U slučaju da ne postoji dokument user, treba ga napraviti:

# sudo touch /var/mail/user

Zatim, da ne bi čekali da se Logcheck regularno odradi posao i pošalje prvi izveštaj, možemo to uraditi ovako:

# sudo su -s /bin/bash -c „nice -n10 /usr/sbin/logcheck“ logcheck

Nakon ovoga, možemo napokon videti rezultate i to na dva primera: preko konzolnog bsd-mailx programa i preko Evolution poštanskog klijenta. Naravno, možete koristiti bilo koji drugi poštanski klijent po Vašem izboru.
Da prvo instaliramo bsd-mailx (inače, nekada je bio mailx, ali je zamenjen sa bsd-mailx) koji će zgodno doći na serveru:

# sudo apt-get install bsd-mailx

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj. Takođe, možete instalirati i malo napredniji klijent Heirloom mailx:
# sudo apt-get install heirloom-mailx

a nakon ovoga, možemo pročitati naš izveštaj:

# mail

###NAPOMENA: inače, ako želite da pogledate logove nekog drugog korisnika, a ne ulogovanog, onda ide i svič -u i ime

# mail -u user

###NAPOMENA: slično i za  Heirloom mailx

# heirloom-mailx -u user

Što se tiče Evolution, njega podešavamo na sledeći način (ali pre svega proverite ovlašćenja nad /var/mail/user, morate imati pravo pisanja i čitanja). Otvorite Evolution i preko opcije Edit otvorite Preferences. Izaberete Mail Accounts, opcija Add i podesite sledeće:
E-mail address:  user@ubuntu
Receiving Email:
-Server type: Local delivery
-Configuration: /var/mail/user
Sending Email:
-Server type: Sendmail
Dajte neko smisleno ime za nalog i to je to.
Uživajte.

Korisna adresa:

http://logcheck.org/