Logcheck ili… kako se izboriti sa logovima

Neki se možda sećaju ovog teksta, pre jedno 2 godine (i malo više) napiso sam ga za jedan od brojeva Gnuzilla, konkretno br. 37 – maj 2008. godine, pa sam rešio da malo sredim i osvežim tekst i postavim ovde.

Pa da krenemo…

Morate da pregledate hrpu logova i nađete šta nije u redu? Može to, naravno, i brže i drugačije. A nije ni teško.

Koliko ste se puta našli u navedenoj situaciji: morate da pretražite logove sistema za nekom specifičnom greškom ili jednostavno da proverite da li je sve u redu, ali Vas pomisao na to baš i ne oduševljava? Verujem da se svi mi nađemo u toj situaciji pre ili kasnije. Sreća je pa možemo sebi da olakšamo posao uz pomoć jednog malog programa po imenu Logcheck.
Zadatak ovog programa je da filtira logove , sumira ih i prikaže samo one delove koji trenutno zavređuju pažnju, preuzimajući na sebe dosadniji deo posla. Nakon obavljenog sumiranja, Logcheck će uredno poslati e-mail na vaš lokalni nalog. Program se može instalirati kako na servere, tako i na desktop računare.

Instalacija i podešavanje

Instalirajte program na sledeći način:

# sudo apt-get install logcheck

kao i njegovu bazu sa već pripremljenim filterima:

# sudo apt-get install logcheck-database

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj

kao i paket:

# sudo apt-get install syslog-summary

koji treba da odradi sumiranje logova.
Sve ovo, naravno, na desktop računarima, može se obaviti i iz Synaptica.

Podešavanje Logcheck je lako. Sama konfiguracija se svodi na pravilan odabir nivoa filtriranja, pa pripazite da logovi ne zatrpaju vaše prijemno sanduče u poštanskom klijentu. Omogućena su 3 nivoa filtriranja:

1. Paranoid (ovaj nivo će poslati bukvalno skoro sve logove u izveštaj, pa je jedino preporučljiv za usko specijalizovane računare, kao što je Firewall, koji imaju mali broj pokrenutih procesa)
2. Server (verovatno najbolji izbor koji će izveštaj staviti samo najbitnije promene iz logova)
3. Workstation (preporučljiv za deskop i manje opterećene računare, jer će pokazati samo krajnje kritične stavke iz logova)

Nakon instalacije, otvorite vašim omiljenim editorom konfiguracioni dokument Logchecka da bi izvršili podešavanje:

# sudo gedit /etc/logcheck/logcheck.conf

i naći i izmeniti sledeće stavke:

REPORTLEVEL=“server“

(Odabrali smo u ovom slučaju Server kao nivo filtriranja.)

SENDMAILTO=“user@ubuntu“

(Ovde unosimo korisničko ime, u našem slučaju to je user, kao i ime računara, ovde je to ubuntu. Kod servera može i na ovakav način, ali je dovoljno i staviti samo root)

Nakon ovih izmena, sačuvaćemo dokument.
Posle inicijalnog podešavanja, Logcheck će na osnovu podešavanja spremiti izveštaj koji će biti poslat na lokalni poštanski nalog. Novi izveštaj će podrazumevano stizati svakog sata, kao i pri startovanju ili ponovnom pokretanju računara.

Pa da pročitamo poštu….

Kao što je napomenuto, izveštaj se šalje na lokalni poštanski nalog, koji se nalazi u /var/mail pod imenom korisnika sistema. U ovom slušaju, putanja bi bila /var/mail/user. U slučaju da ne postoji dokument user, treba ga napraviti:

# sudo touch /var/mail/user

Zatim, da ne bi čekali da se Logcheck regularno odradi posao i pošalje prvi izveštaj, možemo to uraditi ovako:

# sudo su -s /bin/bash -c „nice -n10 /usr/sbin/logcheck“ logcheck

Nakon ovoga, možemo napokon videti rezultate i to na dva primera: preko konzolnog bsd-mailx programa i preko Evolution poštanskog klijenta. Naravno, možete koristiti bilo koji drugi poštanski klijent po Vašem izboru.
Da prvo instaliramo bsd-mailx (inače, nekada je bio mailx, ali je zamenjen sa bsd-mailx) koji će zgodno doći na serveru:

# sudo apt-get install bsd-mailx

###NAPOMENA: moram da se ogradim: kod mene je automatski instaliran i ovaj paket prilikom instalacije samog logchek, ali ostavio sam za svaki slučaj. Takođe, možete instalirati i malo napredniji klijent Heirloom mailx:
# sudo apt-get install heirloom-mailx

a nakon ovoga, možemo pročitati naš izveštaj:

# mail

###NAPOMENA: inače, ako želite da pogledate logove nekog drugog korisnika, a ne ulogovanog, onda ide i svič -u i ime

# mail -u user

###NAPOMENA: slično i za  Heirloom mailx

# heirloom-mailx -u user

Što se tiče Evolution, njega podešavamo na sledeći način (ali pre svega proverite ovlašćenja nad /var/mail/user, morate imati pravo pisanja i čitanja). Otvorite Evolution i preko opcije Edit otvorite Preferences. Izaberete Mail Accounts, opcija Add i podesite sledeće:
E-mail address:  user@ubuntu
Receiving Email:
-Server type: Local delivery
-Configuration: /var/mail/user
Sending Email:
-Server type: Sendmail
Dajte neko smisleno ime za nalog i to je to.
Uživajte.

Korisna adresa:

http://logcheck.org/

Besplatno testiranje Eunet Cloud Aplikacija

Evo jedne lepe vesti iz EUneta. Odlučili su da ponude besplatno testiranje njihovih cloud aplikacija, pa eto prilike da probate kako sve to izgleda. Za one koji nisu upoznati, forum i ostali servisi Ubuntu Srbije se „vrte“ baš na takvim serverima.

Pogledajte detaljnije:

(klikom na sliku) ili na sledećem linku.

Uživajte.

Sertifikovane Ubuntu komponente

Kompanija Kanonikal objavila je katalog testiranih i sertifikovanih komponenti. U njemu se nalazi preko 1300 unosa (161 proizvođač), podeljenih po proizvođaču hardvera ili po nameni.

Ovakav potez bi trebao da svima olakša izbor pri kupovini, kako komponenti za računare, tako i samih računara (desktop, laptop, netbuk…).

Spisak komponenti možete pogledati ovde, a računara ovde.

Sve u svemu, sada bi nam svima trebalo biti lakše kada odlučimo da se „ponovimo“. Definitivno ovakav katalog je odlična stvar.

Let there be … ubuntu-rs

Da malo parafraziram jednu od najpoznatijih rok pesama….no, sa razlogom.

Neću reći da je jubilej (5 meseci nije baš „okrugao“ datum), ali je već dovoljno vremena prošlo da mogu da izvedem neke zaključke. Dakle, posle skoro 5 meseci korišćenja novog hostinga, a uz to i novog forumskog softvera, rešio sam da malo rezimiram sve to.

Sećate li se starog foruma? Ok, bio nam je drag, ali, svima nama koji smo bili zaduženi da održavamo tako nešto, bio je noćna mora: malo, malo, pa nas komšije Mađari (gde je tada sve hostovano) počaste sa serverom koji je otišao na godišnji odmor. Znate i sami kako je bilo. Sa druge strane, stari forumski softver je, pa blago rečeno, postao star. Nije više razvijan, umeo je da pravi probleme… sve u svemu, vreme je bilo za promenu.

Posao koji smo trebali obaviti je bio ogroman: propremiti sve što treba i smanjiti downtime na najmanju moguću meru. A greške koje su u najavi mogle da se dogode, skupo bi smo platili. Šta je sve urađeno neću ni da pominjem, ali samo konvertovanje baze foruma, koja je bila prava „mešana salata“ od kodnih rasporeda, bio je dobar posao (verovatno i najveći). Sve u svemu, nakon naših priprema i odrađenog posla, imali smo još jedan problem, u tom trenutku veoma veliki: izbor pravog hostinga.

Srećom po nas, i to se završilo na najbolji mogući način. To mogu reći u jednoj reči: EUnet.

U kontaktu sa EUnet-om, dobili smo odlične uslove. Ozbiljna kompanija, višegodišnje iskustvo, sve u svemu, pravi izbor. Ali…(uvek ima ali)… na njihovu preporuku, dobili smo server koji se vrteo na nečem novom. Šta sad?!? Pa ništa.

U čemu je stvar: dobili smo hosting na njihovoj novoj platformi Cloud servera i to među prvima. Zato je i bilo ono ali od maločas: nismo imali dodira sa tim do sada. Sa ove distance, mogu reći samo da sam zadovoljan sa izborom. U stvari i više nego zadovoljan: svi resursi koje imamo su stabilni i već duže vreme nemamo nikakvih problema (a kad se samo setim… ). Ali, što je najbitnije, uspostavljena je odlična saradnja. Posledice toga: među prvima ste imali prilike da slušate predavanje o grid serverima na našem IRC-u, i nadam se da ste mogli da naučite nešto novo, nešto u čemu je budućnost računarstva. Ovom prilikom moram da se zahvalim još jednom: hvala Igore. I naravno, biće još akcija, nadam se, na obostrano zadovoljstvo.

I kada je sve završeno, dočekao vas je nov forum, sajt, wiki i sve ostalo na šta ste navikli, u novom ruhu, brže i nadam se bolje:

Lepo, zar ne?

E, sad, da ne pomislite da smo uzeli maksimalne resurse, pa da zato sve radi. Ne, forum, sajt, wiki i planetu vrtimo na jednom od najslabijih paketa od onoga što imaju u ponudi. Ne zato što nismo mogli da biramo: mogli smo. Mogli smo da uzmemo i najjači paket. Ali nam nije trebao. Sve ovo se vrti na paketu G30r. Na Linuxu naravno. A i sami znate koliko članova imamo i koliko poseta bude. Uostalom, Ubuntu Srbija je najveći forum u okruženju posvećen Ubuntu i Linuxu. Dovoljno.

Za one koji nisu upućeni, malo i o tome.

Kada smo prelazili na hosting kod EUnet-a, u početnom periodu testirali smo maksimalno resurse koji su nam bili na raspolaganju. Lepota je bila u tome što smo u svakom trenutku, i na najmanji znak da nam treba više resursa (RAM, CPU, …) mogli da pozovemo i zatražimo tako nešto, i bukvalno bi za veoma kratko vreme (pričam o minutama, ne o satima ili ne daj Bože danima) imali na raspolaganju sve što nam je potrebno. Na koji način: dva klika. Šalu na stranu, ovo je u stvari najveća prednost računara u oblaku. Skalabilno je u svakom smislu, i lako se dodaju resursi. EUnet koristi AppLogic program, kompanije 3Tera. Preko njega je moguće uraditi skoro sve što zamislite. od prostog servera opšte namene do kompleksnih klastera. Evo, pogledajte i sami:

Juče sam imao prilike da uživo vidim kako se koristi i kako radi. Interesantno iskustvo (hvala Nenade). Elem, zaista u par klika možete napraviti šta kod poželite i da to pustite u rad. Naravno, imate i gotove šablone koje možete odmah koristiti ili ih uzeti i prilagoditi potrebama. Više o ovome je Igor pričao na IRC-u.

Malo sam odužio.

Sve u svemu, zaista sam zadovoljan prethodnim periodom i kako sve ovo funkcioniše na novom hostingu.

I, da, da ne bude da se samo mi iz administracije foruma igramo sa novim tehnologijama, možete i vi probati Colud computing.

Ikonice na .deb paketima

Evo male igrarije: ako ne želite da vam ikonice .deb paketa budu monotone (nezavisno koji paket ikonica ste stavili) i da čak i vizuelno vidite šta je u pitanju, možete iskoristiti mali trik:

instairajte paket Debthumbnailer.

Dakle, u mom sličaju, i ako koristim set ikonica Gartoon redux, ikone .deb paketa izgledaju uvek isto:

te sam poželeo da malo „začinim“ stvar: instalirao sam prethodno pomenuti paket.

Instalaciju možete obaviti iz PPA, na sledeći način:

sudo add-apt-repository ppa:deb-thumbnailer-team/ppa

sudo apt-get update

sudo pat-get install deb-thumbnailer

(NAPOMENA: PPA još uvek ne važi za Maverick, te morate ručno da izmenite red i umesto maverick stavite lucid kao izvor u Software Sources, inače će vam izbaciti grešku. Korisnici Lucida ne treba ovo da rade, naravno.)

Nakon instalacije,  kada se osveže ikone paketa, to izgleda ovako:

Interesantno, zar ne?

Ubuntu Software Centar ili GDebi

Pre nekog vremena, instalirao sam Ubuntu 10.10 Maverick Meerket, i iskreno, zadovoljan sam. U neku ruku, nisam ni sumnjao, ipak se ekipa već uigrala i sve manje i manje ima problema kada izađe nova verzija Ubuntu-a (iskustveno: kada pogledam broj problema/tema starijih verzija pa ka današnjem danu, broj problema je sve manji i manji koji se pojavljuju na Ubuntu forumu).

No, moram malo i da „zakeram“: promena da instalaciju paketa obavlja USC (Ubuntu Software Centar) mi se baš nije dopala.

A zašto?

Presporo.

Možda se to novim korisnicima dopada, USC je lep i pregledan, ali je meni u startu zasmetala sporost pri otvaranju paketa. Da se razumemo, govorim o instalaciji .deb paketa koje ste preuzeli na interneta i instalirate ih dvoklikom (i dalje se držim Synaptica za svakodnevni rad, USC mi nije „dovoljno komotan“ za to).

Pa idemo od početka.

Na svežoj instalaciji 10.10, podrazumevani će vam na dvolkik paket otvoriti USC:

tačnije, ako pogledate u Properties paketa, videćete koji je program podrazumevani za otvaranje .deb paketa:

Da bi ste GDebi mogli da koristite (kao što ste do sada na ranijim izdanjima Ubuntu-a), potrebno je da instalirate sledeće pakete (u terminalu):

sudo apt-get install gdebi gdebi-core

Oni koji više preferiraju Synaptic, mogu naravno, to da učine odatle.

Nakon instalacije potrebno je promeniti podrazumevani program za otvaranje .deb paketa. Dovoljno je na bilo kom preuzetom paketu uraditi desni klik, pa Properties i na tabu Open With označiti GDebi Package Installer kao podrazumevani:

I to je to. Sada je GDebi zadužen za to, a mene više ne nervira sporost USC-a.

Uživajte.

Program za statističku obradu podataka – GNU PSPP

Upravo sam na mail listi Ubuntu novosti, dobio informaciju o programu za statističku obradu podataka GNU PSPP (ako je neko imao susreta sa ovim tipom programa, poznat mu je sigurno SPSS…).

Program možete naći na matičnom sajtu http://www.gnu.org/software/pspp/.

Naravno, autori su se potrudili i oko paketa za Ubuntu, a uputstvo za dodavanje repozitorijuma možete naći na sledćem linku http://pspp.kiberpipa.org/

Dokumentaciju i uputstva možete naći ovde http://www.gnu.org/software/pspp/documentation.html a Wiki stranica programa je na sledećoj adresi http://pspp.kiberpipa.org/wiki/doku.php

Ja ovoga puta neću pisati o varijansi, intervalu poverenja, korelaciji i sličnom, ali se nadam  da će svi kojima je potreban jedan ovakav alat uživati u ovom programu.

Ubuntu i domen

Pre par dana postavljeno je pitanje na Ubuntu Forumu kako učlaniti Ubuntu u MS domain (ili bolje reći u Aktivni direktorijum), pa eto prilike da napišem nešto i o tome detaljnije.

Da ne ulazim sada u razlike rada u radnoj grupi u odnosu na domen, preći ću odmah na problematiku.

Do sada je bila ustaljena praksa da se Linux učlanjuje u domen podešavanjem Sambe (za one koji vole da zasuku rukave i „ispraljaju ruke ispod haube“ u terminalu), no, već neko vreme postoje i lakši načini za tako nešto. Govorim, naravno, o Likewise Open, koje je već došao do verzije 5.

Kako se već nalazi u repozitorijumima Ubuntua, njega možete instalirati ili iz Synaptic-a ili iz konzole. U Synapticu obeležite pakete likewise-open i likewise-open-gui (drugi vam je potreban ako želite iz GUI da uradite učlanjenje u domen) i instalirate ih. Što se tiče konzole, priča je standardna:

sudo apt-get install likewise-open likewise-open-gui

Nakon toga, imate dva načina za učlanjenje Ubuntu-a u domen: iz konzole ili iz GUI-a.

Program se nalazi u System/Administration/Active directory membership i kada ga pokrenete, dovoljno je ukucati ime računara (koje će, uzgred budi rečeno, već biti upisano kako treba) i ime domena, pristisnuti Join Domain dugme i kada zatraži, upisati korisničko ime i šifru (naravno, u pitanju je administratorski nalog i šifra administratora domena).

I to bi bilo to.

Što se tiče konzole, postupak je sledeći:

sudo domainjoin-cli join MojDomen Administrator

gde naravno MojDomen menjate realnim imenom domena a Administrator korisničkim nalogom administratora domena. Upitaće vas za šifru pa je unesite (šifra je administratora domena koga smo maločas naveli u komandi).

Na domen se logujete tako što na ekrenu za logovanje upisujete:

MojDomen\Korisnik

i šifru korisnika (naravno, da ponovimo: MojDomen menjate pravim imenom domena a Korisnik pravim korisničkim imenom domenskog korisnika).

E, sad, na kraju mala začkoljica:  da bi kredencijali administratora mogli da se upotrebe (drugim rečima, da možete nesmetano da koristite naredbu sudo) mora da se izmeni /etc/sudoers fajl. Iza linije

# Members of the admin group may gain root privileges

treba upisati sledeće:

%MOJDOMEN\GRUPA ALL=(ALL) ALL

gde ponovo menjate MOJDOMEN sa imenom pravog domena, a GRUPA sa grupom kojoj propada korisnik  (npr: DOMAIN\Users ili DOMAIN\Builtin).

Detaljnija objašnjenja i podešavanja možete naći u dokumentaciji na zvaničnom sajtu Likewise Open

Ubuntu: Nova tema, novi izgled

Videli smo da se baš „podigla prašina“ oko rebrendinga Ubuntu-a. Pobornika ima na obe strane, od onih koji smatraju da je suviše radikalno i nepotrebno, do onih koji podržavaju ovakav korak.

Iskreno, mislim da je ovo poželjan korak koji donosi preko potrebnu promenu i osveženje sa jedne strane, a sa druge strane, čini mi se da približava Ubuntu „ozbiljnom“ poslovnom izgledu (na neki način). Naravno, u novom Ubuntu 10.04 očekuju se velike i bitne stvari, a kako su promene ispod haube, ovo je lepa stvar dok čekamo na Gnome 3 (mada mi ovo sve više liči na Beketov „Čekajući Godoa“…).

No, kako god nam bilo sa ovom promenom, mora se priznati da se vidi pomak u svakom smislu. Dok čekamo Ubuntu 10.04, ostaje nam da uživamo u najavama šta nas očekuje.

Za kraj, pogledajte kako izgleda novi instaler (Ubiquty).

LQ izbor za 2009

Završen je izbor za najbolje u 2009. godini, u organizaciji LinuxQuestions.org. Prema rezultatima glasanja članova ovog foruma, po kategorijama (tačnije 27 kategotija), bilo je „lakih pobeda“, ali je u nekim kategorijama odlučivao i „foto-finiš“.

Pregled u najinteresantnijim grupama:

• Desktop distribucija godine:

1. Ubuntu – 30,13%
2. Slackware – 16,74%
3. Fedora – 9.78%

• Serverska distribucija godine:

1. Debian – 24,24%
2. Slackware – 21,79%
3. Centos – 15,48%
4. RHEL – 12,63%
5. Ubuntu LTS – 12,22%

• Desktop okruženje godine:

1. Gnome – 41,96%
2. KDE – 40,37%
3. Xfce – 11,29%

• Office paket godine:

1. OpenOffice.org – 90,76%
2. KOffice – 4,47%
3. Gnome Office – 1,88%

• Internet pregledač godine:

1. Firefox – 65,21%
2. Chrome – 13,71%
3. Opera – 9,18%

• Mail klijent godine:

1. Thunderbird – 53,48%
2. Evolution – 14,77%
3. KMail – 11,38%

Detalje možete pogledati ovde.